Basic mistake

There are no more red flowers. There are no more red flowers, the ones you picked for me once. It was a simple moment, the only one when you’d ever given me flowers. You pulled it from the ground, the whole little stalk, looked at me, put it gently in my hair and said: “You... Continue Reading →

Advertisements

Kad budeš starija, kašće ti se samo

Pa zdravo, Milice, sedmogodišnjakinjo! Tek sad shvatam da verovatno ne umeš da čitaš latinicu, tako da ću da počem ponovo. Па здраво, Милице, седмогодишњакињо! Вероватно се чудиш што ти пишем ово писмо. Ја, у ствари, много волим да пишем писма, исто као ти. Јер кад понекад желиш некога да посаветујеш, увек можеш поново да посаветујеш... Continue Reading →

"Pobacaj naše stare slike. To nismo na njima mi, već neko nama drag i poznat: naš most iz jednog bića u neko sasvim drugo biće. Neprekidno prolazimo kroz privide. Tek što na sebe naviknemo, već smo stranci. Jesmo li ovo mi, ili tek naše mogućnosti? Hajde sedi i popij sa mnom bar jedan litar daljine.... Continue Reading →

Dete u meni

Zašto pišem? Neću da kažem da pišem da te zaboravim. Baš neću. Neću da ispadne da moje pisanje ima veze samo sa tobom, jer sam, na kraju krajeva, ja ta koja piše. Neću da kažem da pišem jer više nisi tu. Ništa slično. Reći ću da si tu, jer pišem. Ispisujem te svakim slovom, kucam... Continue Reading →

Misli(m) o tebi

Da, mogao bih da kažem da je ona neko ko prosto voli da veruje. To, naravno, ne znači da bi poverovala bilo kome ili u bilo šta, već da bi uvek imala vere kada neko drugi nije. Imajući to na umu, bilo je nemoguće ne voleti je. Bila je slobodnog duha i uvek je insistirala... Continue Reading →

I’ve got my mind set on you

I guess I could say she was always a believer. That, of course, didn't involve her trusting anything or anyone, but that she could always see a spark of faith wherever it was possible. Having that in mind, it was impossible not to like her.  She was free-spirited and always insisted on being independent. She... Continue Reading →

Život ispočetka

         Ponekad poželim da zaboravim da jednostavno – ne mogu da se setim. Deluje u stvari lako, ali i pomalo zbunjujuće buditi se svakog jutra bez sećanja na prethodne dane, bez ikakvih naznaka da je juče uopšte i postojalo... Probudim se, pogledam u ogledalo i ne znam čak ni svoje ime, ni... Continue Reading →

Create a free website or blog at WordPress.com.

Up ↑

%d bloggers like this: